Priče s poroda
Godina poroda: 2007.

Lovro, moj najljepši porod

Lovro, moj najljepši porod

Kada sam treći put ostala u drugom stanju, nismo mogli vjerovati. Predosjećajući da sam trudna kupila sam kućni test i napravila ga čim sam došla doma iz apoteke, naravno, pokazao je trudnoću.

U nevjerici uslikam mobom test i pošaljem mms mužu kojem ništa nije bilo jasno. Nazove me doma i kaže mi KAKO? Uvijek smo pazili. Ja mu kažem, ljube, nemoj da ti pričam priču o pčelici i cvijetu, pa nije valjda po Duhu Svetom.

Uglavnom trudnoća je prolazila ok, ali pošto se nisam pazila već cijelo vrijeme radila, a tu su i moji stariji klinci koji traže svoje, u 4. mjesecu trudnoće doktorica naredila da se moram paziti i čuvati jer bih mogla ranije roditi. Već u 33. tjednu dobila sam uputnicu za rodilište i molili smo Boga da uđemo u 35. tjedan. Ja sam bila ko slon, sva u trbuhu.  Ali moj mali bebač, potvrđujući činjenicu da su Ličani tvrdih glava, odlučio slijediti sestrin i bratov primjer da ne ide pa ne ide van, i tako ja po treći put prenesem.

Moj sin je 23.1. imao rođendan, a 22.1. bila sam na poliklinici na pregledu i doktor Fr. odluči da moram ići na hospitalizaciju idući dan što sam ja odbila jer nije bilo razloga za to, osim što sam prenijela, ali on je bio odlučan. Na moje pitanje zašto rekao je da je to normalno kad preneseš 7 dana. Na moju sreću naletio doktor Ć. i ja mu lijepo objasnih da mi mali ima rođendan i da bih ja rado preskočila tu hospitalizaciju, da je sve s bebom ok i da mi nije jasno zašto moram u bolnicu i da mi je treće dijete i znam prepoznat trudove ... Bio je super i dogovorili smo se da dođem 24.1. u 13 i 30 na pregled i tražim njega. Super.

Prošao rođendan, puhali tortu i došao 24. Skuhala ručak, pospremila po kući i oko 11 i 30 malo legla. Uzela telefon u ruke i nazvala frendicu. Usred razgovora počelo me šarafit i ja njoj kažem – stara ja ću danas, mislim da imam trudove.  Došao muž doma i mala iz škole, sjeli, ručali i polako se uputili u bolnicu.  

Mislila sam da će me ulovit panika, ali nije. Imala sam jasnu predodžbu kakav porod želim i nisam mislila od toga odustati. Djeca su bila van sebe od sreće jer će dobiti bracu, ionako su zadnjih tjedan dana vikali na trbuh Lovro van!!!!! Ali mali tvrdoglav i sam odlučio kad će van.

Došli do Rijeke i muž me ostavio na poliklinici pa otpeljao klince kod šogorice pa da će doći dolje kad ga zovem. Bio je na svakom porodu i pod normalno je bilo da prisustvuje i ovom.

Ušla sam u ambulantu i rekla na šalteru da sam naručena kod dr. Ć., ali da imam trudove od pola 12, ali da nisu ujednačeni i da nisu bolni onako kako treba. Cijela čekaonica me slušala dok sam pričala i ljudi su me onako malo pogledavali. Odmah me doktor pregledao i još me pitao gdje su kolači od rođendana, a ja sam rekla da će bit kad se porodim.

Ć. me pregledao i rekao da moram u rađaonu jer sam otvorena 4 cm, ali da je sve drugo ok.

Bilo je negdje iza 14 sati kad sam ušla u rađaonu. Primalja Nataša me primila i uzela podatke, ja sam odmah u startu rekla što želim, a ona je rekla - nema problema.

Nakon formalnosti došla je moja primalja. Rekla je - ja sam Barbara i sad meni ponovite što želite. Moje želje bile su sljedeće: KLISTIR DA, POROD NA STOLČIĆU, PRISUSTVO SUPRUGA, BEZ DRIPA MOLIM I NE REZATI AKO NIJE POTREBNO, PUPKOVINU PREREZATI KAD PRESTANE PULSIRATI.

Barbara je rekla ok i uzela me pod ruku i odvela da se pripremimo, napravila klistir i obrijala tek koliko treba, stavila me u moj boks i dala loptu da skačem. Ja sam prasica skrivečki uzela mobitel tako da mogu nazvat muža kad treba doći.

Bila sam ugodno iznenađena kako sada rađaona izgleda, sve novo, toplo, svira muzika, super. Barbara je stalno bila sa mnom, razgovarale smo i šalile se, a svi koji me poznaju znaju koliko mogu pričat, a i nervoza me još više razvezala.

Došao je dr. Vl...ć i rekao da zovem muža jer da ćemo počet kad on dođe. Do tad su trudovi bili na 3-5 min i fino šarafili. Dogovorili smo se da ćemo prokinut' vodenjak da ne produžujemo porod. Muž je stigao kad su trudovi bili na manje od 3 min. Bilo je 17 i nešto sitno minuta. Barbara me otpeljala u pripremnu sobu i Vl...ć me pregledao, rekao da sam otvorena 7 cm i prokinuo vodenjak.

Ustala sam, ali mog muža još nije bilo, Barbara ga je čekala na vratima, a ja sam se usred truda počela smijat k'o luda. Ona me pogleda u čudu, a ja kažem sigurno je stisnuo krivi gumb u liftu pa se sad voza bezveze dok ne nađe dobar kat. Ona kaže da sam dobra kad imam snage za smijeh u trudu.

I evo mog Marijana upada unutra – k'o Japanac u New Yorku, fotoaparat oko vrata spreman da zabilježi sve. Barbara kaže da na krevetu odležim još 5 trudova, muž broji i slika me u trudovima, ja luda, šta slikaš moju muku, tražim njegove ruke da ih primim, a on me zafrkava - evo ti samo jedna, s drugom moram radit.

Prošlo tih 5 trudova i kaže Barbara da idem malo skakat na lopti, ja odgovaram da ne jer me tjera na kakanje, a svi znamo što to znači tako da sam se prebacila ravno na stolčić i muž je zauzeo svoj položaj iza mene. Nataša je stavila krpu na vrata tako da možemo gledat, na što je M rekao neka makne jer on ne bi baš sve vidio.

Trudovi su uredno dolazili, lijepo smo disali i osjetila sam veliki pritisak dolje. Barbara je cijelo vrijeme masirala međicu, stavljala obloge i neki gel da se koža opusti, a najljepše je to što mi je cijelo vrijeme govorila što radi. Bila sam tako umorna i stalno sam govorila da mi se spava, a trudovi su dolazili jedan za drugim.

U jednom trenu sam pitala gdje je glava, da li se vidi i zatražila da stave krpu na vrata da mogu gledati. Barbara je rekla da stavim ruku dolje i napipam glavu, a tada sam ju i ugledala u staklu. Kaže mi da mi ušće nikako ne želi pustit' glavicu van i da zna da ne želim nikakve medikamente, ali da bi bilo pametno da dozvolim spasmex da se malo opusti ušće jer ovako samo radimo veliki pritisak na glavicu koja ne može proći, a trudovi malog gone van. Pristala sam i nakon injekcije morala sam prodisat' trud.

U idućem trudu Lovro je bio vani, na strunjači. Prvo što je napravio bilo je kakanje. Dala mi ga je na ruke i svu me pokakao, malo sam ga držala i kad je pupkovina prestala pulsirat, spustila sam ga na strunjaču i Barbara je rekla mužu da može prerezat pupkovinu, da je to uračunato u 300 kn, na što je on rekao da ja presiječem, a on će slikat i tako sam ja prerezala vrpcu.

Barbara ga je uzela, izvagala i obavila sve ostalo pa dala tati da obuče dijete. Sjatile se sestre i smijale se Marijanu jer je mali bio stalno mahao rukama i nogama pa ga nikako nije mogao obući, a i nervoza je igrala svoje. Još sjedeći na stolčiću osjetila sam da ide posteljica van i upitala da li da ju istisnem, odgovor je bio da. Sjedila sam podbočena na laktove i istisnula posteljicu onako k'o da sam na kavi. Barbara me upita je li cijela, ja kažem nemam pojma, a ona da ju prekontroliram. Cijelo vrijeme smo se šalili i to je pomoglo u razbijanju nervoze i straha.

Lovro je rođen u 18 i 40, težio je 3 540 g i dužio 54 cm - moje najveće dijete.  Svi moji porodi bili su ok i ne tako strašni, ali rođenje Lovre bilo je pravo zadovoljstvo i stvarno sam uživala bez obzira na bol, sve sam vidjela i svega bila svjesna, sestre su puno pomogle, a doktori isto.

Hvala bogu popucala nisam pa nisam ni šivana tako da sam odmah mogla sjedit. Rekla sam da bih tako mogla rodit još barem dvoje, ali o tome nekom drugom prilikom. Nadam se da nisam odužila i želim svim ženama tako lijepo iskustvo rađanja.

Vezano rodilište

Izračun termina poroda