Enijina priča

06.01. 2011. Moj rođendan 

Odlučila sam ne slaviti rođendan, kao i svake godine, ne radi mi se slavlje, tko naleti - naleti. Sprčkat ću koji kolač, foccacciu, sireve u marinadi što obožaaavam, neke nareske - ma sve ono što sama volim, da si fino ugodim, pa tko voli nek' izvoli.

Danas se najavila primalja za posjet, a doći će i moja draga doula, pa da se svi upoznamo. Taman bi bilo fino da danas i rodim kad su svi tu ili bi možda ipak bilo ljepše da svaka ima svoj dan za slavlje.

Dok smo polako pripremali zalogajčiće nešto je počelo smrdit' i to za poludjet', oko dimnjaka. Kad je MM izašao van shvatio je da nam gori dimnjak. (???)   Srećom smo primijetili na vrijeme, imamo drveni krov, al' bi bilo veselo!!  Brzo smo ugasili vatru u peći. Očigledno je dimnjak prljav, ma mislim sad smo bez grijanja (imamo klimu, ali), a mogu roditi kad god. Veselo!!! Danas mi je rođendan, pa ćemo sutra čistiti dimnjak.

U popodnevnim satima stigla je primalja. Mama mi je baš bila tu da se upoznaju. Totalno ju je oduševila. Ma oduševila je sve, tako divna i srdačna žena, uvijek nasmiješena. Stigla je i doula sa svojom maleckom. Ma baš me veseli ovakav rođendan. Klinci se igraju.

Pregledala me - razgovor, tlak, pa me prikopčala na CTG. Ja krenula leći, a ona: "Ma ne, nismo u bolnici".  Ionako ne valja ležati dok se radi CTG, nalaz bude krivi. Čisti SF. (Sa M su me tjerali da ležim na leđima iako sam ih molila da li smijem makar na bok jer ako legnem na leđa, teško ću se kasnije dići, imala sam užasnu križobolju).

01.01. sam se trebala javiti u bolnicu na pregled. To sam odlučila izbjeć' i da ne bi možda naletila na famoznog dr. A, to mi ne treba nikako. Tako da mi je ovaj pregled baš dobro došao. Sve je u najboljem redu i ja sam presretn. Primalja i doula su malo čalabrcnule foccaccie i polako krenule doma. Meni su došle kume i kumovi - malo smo čakulali i zabavljali se, cca do nekih 22 h.

Spremila sam nered, da me ne čeka sutra. Jedino nisam pod oprala, nije mi se dalo. To me kopkalo, a ulazili su mi u cipelama, a inače se skidamo, a pod nisam oprala.

Legla sam negdje oko 23 h. MM i M su već hrkali i taman je počeo neki romantični film. Baš mi je to trebalo - ljubav pobjeđuje sve, mozak na pašu. Tako sam fino zaspala.

Inače, već par večeri za redom zaredala mi se neka nazovi depresija:  kako će sve to biti,  kako mi fali M – već neko vrijeme ne mogu se igrati s njim kako smo navikli. U zadnje vrijeme ga nisam nosila zbog bolova. Imala sam problema laganih sa simfizom. Malo sam bila pretjerala pa sam na kraju malo stala na loptu. Pa sam razmišljala kako više nikad nećemo biti sami, da li ću se ja snaći ... mamma mia ...

Puno sam plakala kad me nitko nije čuo, jer ni sama nisam znala što mi je u biti. Baš me neka tuga opsjedala ... kao da se na neki način opraštam s M. Bez veze. Znam da je to bio samo strah.  Ali, to nije ništa čudno za mene. To mi se događa jer se konstantno preispitujem ... i kao osobu, a pogotovo kao majku. Ni na naše vježbe nisam išla - to mi fali.

Kad smo odlučili imati djecu, napokon nakon 9 godina veze ja sam ostala bez mjesečnice. Nije mi se vratila dok god tu problematiku nisam riješila sama sa sobom.  Bojala sam se majčinstva. Čim smo dobili M znali smo da želimo još barem jednu štrucu. Oboje smo jedinci,  tako da o drugoj trudnoći nisam puno razmišljala. Podrazumijevala se. I ja sam to zaista željela.

Pa su nam se zaredali neki  tragični događaji, jedan za drugim pa opet nisam mislila o trudnoći. Ali, sad se nazire kraj i to je bilo to. Postat ću mama po drugi put. Postat ću mama dvoje djece, a ne znam koliko sam dobra ni s jednim. To je ta dilema bila. I tih nekoliko večeri, kad bi ostala sama sa sobom i isplakala se što mi je godilo. Kao da je neki teret otišao sa tim suzama.

Da se vratim ... zato mi je taj film baš legao večeras i nikakve me misli nisu morile. Baš sam bila smirena i sretna. Današnji dan mi je bio predivan. Uživala sam i bila opuštena skroz na skroz... osim tog glupog dimnjaka ... I fino sam utonula u san.

U 3 h ujutro budi me neki čudnovati osjećaj u stomaku, kao moram na wc, pa hajde ionako mjesečarim već mjesecima, ništa novo. Samo ovaj osjećaj usred noći ... čudno ... no ... Vratim se i ponovo se ušuškam pored M ... i ponovo nakon 15-20 min isti čudnovati osjećaj.

Sad sam već pomalo ljuta - da nisam skupila kakvu probavnu virozu sad! Da poludiš!! Nisam zadovoljna. Ponovo se nadobudno vraćam u krevet. Nakon 15-20 min isto. Već sam sama sebi dosadna ... neću se više ni vraćati u krevet, ostat ću u wc-u.

U međuvremenu su počele neke lagane kontrakcije i tad sam shvatila da je E. krenula na put, a ja nemam virozu, samo sam se čistila. Mamma mia ... rodit ću danas!! Sad je skoro jutro. Ja sam sama sa sobom i spoznajom da moja beba stiže uskoro. Preplavila me neopisiva sreća. Neko sam vrijeme provela u wc-u. Obožavam inače one logičke ispunjaljke, što logikom farbate one kvadratiće pa dođete do slike. Tako sam ja fino sama, sa svojim početnim trudovima, u wc-u, pred zoru i farbuckam kvadratiće ... i svakom se trudu iznova neopisivo veselim.

Onda mi je najednom (čudesno) proradila glava - pa svako koliko se ponavljaju, sve su učestaliji, mogla bih ja to malo popratiti. Primalja je rekla da je zovemo kad budu na 15 min. Da vidimo - najprije su bili na 12 pa su se brzo spustili na 10 pa na 8,7 i traju oko min. Sad sam već u dnevnom boravku, slušam muziku, pijuckam kavu, mjerkam i farbam i baš mi fino, ali na 7 -  da zovem nekog?

Prvo šaljem poruku douli. Ajmeee, odmah mi odgovara - kaže da uskoro stiže. Idem sad polako probuditi muža.  Ajme meni – DIMNJAK!! Ja rađam, a nemamo grijanje. 7 je sati, zovem MM i kažem mu da su trudovi na 7 min, da zovne primalju i trk čistiti dimnjak. On me gleda zbunjeno: "Ali, rekla je da je zovemo kad budu na 15. Da čekamo još malo?". Umrla sam od smijeha - neće valjda opet na 15. On se polako sredio, došao k sebi i zvao je. Rekla je da će polako krenuti. Super, sve se polako razvija.

MM zatvara škure i zatamnjuje prozor na kojemu nemamo škure. Malo mi fali svjetla, ali ok. Jako volim svjetlo zato imam bor i lampice. Kad je to riješio probudio je tatu i trk na krov, čistiti dimnjak. Koja akcija rano ujutro!!

Stiže doula oko 8 h s puhalicom,  zna ona milina. Samo se ušuljala, skuhala si čaj, zavukla se sa mnom pod deku na kauč ... kao da je oduvijek tu. To mi je bilo super … predivno ... osjećala sam se tako opušteno … čak me i taj dimnjak nasmijavao ... začudo …

Trudovi su mi bili, onako, jaki, ali i nježni. Mi smo čakulale između i to mi je tako odgovaralo.

Mislila sam si, možda će me uloviti kakva panika kad sve krene, a ono ništa ... kakva panika ... totalno smirenje. Mislim da sam upravo tada znala sa sigurnošću da je to prava stvar roditi kod kuće.

M je još uvijek pajkio. Nisam htjela da ode negdje daleko. Srećom, mama mi je radila ujutro, a s njom je trebao biti. Željela sam da mi je blizu, a opet ne sa mnom jer ne znam kako bi reagirao na sam porod.

Oko 9 i 15 je stigla primalja. Tad se i M probudio, mislim, a trudovi su lagano utihnuli. M i ja smo se malo pomazili. Malo mu je bilo čudno što je sve zatvoreno, pa je mislio da je još noć. Tata ga je sredio, a mene primalja prikopčala na CTG da očitamo trudove koji su utihnuli, hahaha.

Nije me lovila panika jer sam znala da će se sve srediti samo dok zbrinemo M. M je otišao k babi, a ja nastavljam plivati u trudovima. Napokon i CTG bilježi jedan jači trud. Nalik onima od malo prije. Sve je ok, beba je ok i mi idemo polako dalje.

Ženice se divno brinu za mene - pit i masaža u trudu. U pauzama pričam s doulom. Kad krene trud zaronim u jastuke na kauču i pustim da me cijelu preplavi. Uopće ne želim biti sama. Odgovara mi njihova prisutnost. Dimnjak je napokon čist!!! U međuvremenu MM je napalio peć - strašno napalio.

Mislim da me negdje oko 10 h primalja pregledava. Priznajem da sam i ja bila znatiželjna. Kaže ona 3 cm, ali je sve mekano, to je sigurno više u trudu. Mamma miaaaa, 3 cm - pa rodit ću tek popodne - a ja bi to tik-tak.

Doula me podsjeća kako je fino toplo u wc-u, pa ja odoh malo u samoću 3 cm, uh ... I tamo odradim 3 fiiiiina truda. Kroz glavu mi je prošlo kako mi je u bolnici bilo nezamislivo hodati - ni u trudu, ni između - a tu mi tako odgovara. I kad sam sama tu u wc-u, fino kao da svaki trud otplešem.

Ekipa iz snova je u međuvremenu počela pripremati bazen. Tako su se primalja i MM okupirali bazenom. Ja više ne znam gdje sam točno bila, znam da sam bila tu, ali mi je sve pomalo mutno. Svaki sam trud iznova zaranjala u jastuke, a primalja me masirala i to mi je godilo.

Tad mi je sinulo - kako ću ja u bazen, pa nisam se sredila za bazen!!! Nisam danas trebala roditi!!! Ima još vremena. Tražim MM da mi nađe neki kupaći gornji dio, a ja se sređujem da im budem lijepa - tako je pala jedna brzinska depilacija. Dobro da se nisam sjetila noktiju na nogama jer bi i njih išla šišati. A bazen - oduševio me - na ribice!!! Veseli skroz!!!

Tako su mi nekako proletjela iduća 2 sata - meni su skroz u magli. Znam da su oko 11 počeli puniti bazen i da su ubrzo shvatili da je to zahtjevna misija i da će trebati grijati vodu i na štednjaku.  I to i gore kod nas i dole kod svekija jer naš bojler od 80 litara se tik-tak ispraznio. A mama mi nije donijela velike lonce jer nije još termin!!!

Meni su se non-stop vrtjele misli u glavi:  kako je meni lijepo, ajme kako je meni lijepo, kako sam ja sretna. Rađam i tako mi je lijepo i kako nisam nervozna, a uvijek sam nešto nervozna. A sad mi sve 5 - ne smeta mi ni gungula oko bazena.

Oko 12 h bila je puna cca trećina bazena. Taman da mi bude ugodno kad uđem. Tako je i bilo. Koja promjena doživljaja truda!! Odmah sam zauzela klečeći stav - to mi je najviše odgovaralo. Oslonila sam ruke i glavu na bazen i tako u pauzama odmarala. Trudovi su sada bili snažni skroz. Primalja me masirala, MM zalijevao vodom, a doula hladnim oblozima hladila lice - koja sam ja kraljica.

U međuvremenu, u pauzama između trudova, bazen se i dalje puni. Srećom svekiji imaju protočni bojler, pa je svekar nosio kante vrele vode. U jednom trenutku je MM rekao, dok je ulijevao vodu u bazen, skuhat ćemo je J. Nisam se smijala tad, ali drugi dan jesam - ta mi se rečenica urezala u sjećanje.

Trudovi su bili sve jači i jači. Sad sam u trudu rastezala ručnik koji mi je bio pod glavom. Drugi dan sam imala upalu mišića - uh - bilo je moćno za poludjet. U jednom sam se trenutku uspravila. Mislim da sam tada rekla douli da ja mislim da ću eksplodirati. Tad mi se po glavi počelo vrtjeti svašta - ipak, nisam ja za ovo, eto ti. Ne mogu ja više.

Ajmo sada stati malo. Time out. Eto ti … jesi rekla da ti fali izgon … imaš ga sad. Samoj sebi sam bila smiješna u tim trenucima. Kud bi ti sad? Ne možeš? 'Ko te pita sad možeš ili ne možeš ...i nije to pitanje … činjenica je da moraš.

U tom mi je trenutku primalja rekla da probam opipati glavicu. I jesam … ajme meni ... sve su se misli rasplinule u čas. Nikad neću zaboraviti taj osjećaj. Danas kad je pomilujem po glavici jave mi se isti osjećaji.

E da, nisam spomenula - javio mi se strašan poriv za tiskanjem. I rekla sam douli da ja moram tiskati - jer u glavi mi je bilo da se doma ne tiska!! A ona meni: "Ma radi sad što hoćeš J!". Juuhuuu!!! I tiskala ja - bilo mi je nekako lakše. Onda mi je primalja savjetovala da pokušam propuhati trud. To se pokazalo konstruktivnije, iako je bilo lakše tiskati.

Odjednom je počelo peći ... jaaakooo peći, a ja sam pipala glavicu, tiskala, pokušavala puhati, više ispuštala nekakve čudnovate glasove ... i odjednom ... glavica je vani ... a za njom je izmigoljilo i sićušno tijelo. Sve je stalo. Ja sam bila nekako zbunjena. Rodila sam. Sjela sam, a na mojim koljenima se našlo sićušno stvorenje, tamne kose ... puuunooo koseee ... ajmeee. Na koljenima mojim moja je kćer… rođena doma u 13 i 10, u bazenu na ribice, ispod bora ... Dobar dan djevojčice J.

Što sam osjetila u tom trenutku ... ha ... to mi je teško opisati ... Kad sam je ugledala iznenadilo me što mi je nepoznata (M mi je bio poznat) i to me strašno obradovalo. Uspjele smo mrvica ... uspjele smo ... dobro mi došla.

I dalje smo ostale u bazenu. Mrvica je tražila cicku, a ja sam tražila da odu po M da upozna seku. Nakon par minuta su došli svekrva i M poželjeti E dobrodošlicu.

Još smo trebali riješiti posteljicu - taj mi dio nije bio pretjerano ugodan. Ostale smo i dalje u bazenu, a kontrakcije su mi bile dosta neugodne. Mislim da je nakon nekih pola sata izašla posteljica.  Fino smo je ispregledale, isprepipale i spremili je u duboko.

Tad smo fino izašle iz bazena i fino se ušuškale na kauču. Primalja i MM su krenuli prazniti bazen.

Nakon cca 2 sata stan je izgledao kao da se apsolutno ništa nije dogodilo. Sve je bilo na svome mjestu. Mi smo sjedili za stolom (i ja sam sjedila) i fino svi zajedno ručali, a naša mrvica je tu, eno je na kauču.